Razne stvari mogu da izazivaju različite količine stresa. Međutim, jedan od uzroka stresa sa kojima se tvoji vršnjaci najčešće suočavaju jeste upravo stres usled ispitivanja (bilo usmenog, bilo pismenog). On može da se ispoljava, između ostalog, kao:
- znojenje, drhtavica, lupanje srca, kratak dah, grč u stomaku, mučnina, glavobolja, vrtoglavice, škrgutanje…
- problem sa spavanjem ili apetitom
- „poplava“ negativnih misli (tj. iščekivanja lošeg ishoda, nepoverenja u svoje sposobnosti i znanje…)
- obeshrabrenost i bezvoljnost
- potreba za plakanjem i vrištanjem
- neistrajnost
- „zaboravljanje“ svega što smo naučili neposredno pred ispit
- odlaganje pripreme za ispit (npr. gledamo seriju umesto da učimo) i sl.
Sve se ovo može javiti i dosta pre ispita, pa čak i pre nego što uopšte počneš da se spremaš za njega, ili na sam dan ispita, bez obzira na to koliko si se dugo za njega spremao/la. Sasvim je normalno da osećaš stres, bilo da je prouzrokovan pritiskom koji sam/a sebi namećeš ili koji vrše tvoji roditelji, kratkim rokom, sumnjom u sopstvene sposobnosti ili, jednostavno, strahom od procenjivanja. Dobra vest je da uvek postoji rešenje koje ti može pomoći da umanjiš stres koji te sprečava da se spremaš za ispite i da ih polažeš.
Kako mogu sebi da pomognem?
Postoji nekoliko načina da, ako već ne možeš u potpunosti da ga otkloniš, onda barem učiniš da stres bude malo podnošljiviji.
Razradi plan
Prebroj dane do ispitivanja i onda sačini plan učenja. Možeš da odrediš koliko ćeš gradiva da prelaziš svakog dana. Ali oprez – nemoj se preceniti! Vodi računa da ono što isplaniraš zaista možeš i da ostvariš, imajući u vidu i umor i razne druge obaveze i izazove (npr. treninge, druženje sa ljudima, nepredviđene okolnosti…)
Unapredi svoje učenje
Verovatno misliš da postoji samo jedan jedini način da se spremiš za ispit, a to je da do besvesti iščitavaš gradivo koje treba da savladaš. Međutim, postoje brojne tehnike koje ti mogu pomoći da razbiješ monotoniju i da na zabavniji i efikasniji način ovladaš potrebnim znanjem.
Pripremi prostor
Veće su šanse da ćeš lakše učiti u nekom prijatnom ambijentu, nego na mestu punom buke, ljudi i drugih stvari koje mogu da ti odvraćaju pažnju. Odredi udobno i prozračno mesto na kojem ćeš redovno da se spremaš za ispit i trudi se da dok si tamo ne čačkaš telefon, ne dremaš, ne jedeš i sl.
Usredsredi se
U redu je da svu svoju pažnju posvetiš nekom važnom testu i da druge probleme na kratko ostaviš po strani. Takođe je u redu da propustiš i neki događaj koji inače ne bi (npr. žurku) kako bi dobio/la na vremenu. Biće vremena za slavlje kada završiš sa ispitom!
Brini o sebi
To što se pripremaš za ispit ipak ne znači da treba da se odrekneš baš svega ostalog u životu. I dalje je važno da zadovoljiš svoje osnovne potrebe (za snom, zdravom hranom, fizičkom aktivnošću itd.), ali i one druge, kao što su potreba za razonodom, druženjem i opuštanjem. Pobrini se da u pauzama od učenja organizuješ dovoljno aktivnosti koje ti popravljaju raspoloženje (hobi, druženje i sl.), a nije loša ideja ni da savladaš neke od tehnika opuštanja koje ti mogu pomoći da smanjiš jačinu stresa koji osećaš i da se opšte uzev lakše izboriš sa njim.
Nađi društvo
Zašto ne bi pozvao/la druga ili drugaricu da zajedno učite? Možete jedno drugo da preslišavate, kako biste proverili koje oblasti treba da obnovite, a možete i samo da učite svako na svoj način i svojim tempom na istom mestu. Uvek je lakše kada znaš da još neko prolazi kroz slično kao i ti, a ovako imaš i dokaz. Sem toga, možete zajedno da provodite pauze i da pružate jedno drugom podršku za to vreme.
Bodri se
Umesto da se stalno porediš sa drugima i „kinjiš“ mislima o tome kako si neuspešan/a, beskoristan/a i tome slično, mnogo je bolje da se osvrneš malo na ono što si već postigao/la do sada. Napravi spisak svojih dobrih osobina i dosadašnjih postignuća, i redovno ga iščitavaj kada se osetiš nesigurno. Ocena koju ćeš dobiti na predstojećem ispitu ne može da izmeni sva tvoja dosadašnja postignuća i sve osobine koje te krase. Pred tobom je samo još jedan izazov, ali će se i on pre ili kasnije naći na tvom spisku, čim sa njim uspešno izađeš na kraj.
Potraži pomoć
Nema potrebe da se mučiš u potpunosti sam/a kad ti je pomoć na dohvat ruke. Ukoliko ti je potrebna pomoć da savladaš neki deo gradiva, zašto ne bi pitao/la nastavnike za dodatne informacije? Oni su uvek tu da ti pomognu u takvim situacijama. S druge strane, ako ti je potrebna podrška da se izboriš sa stresom kroz koji prolaziš, dobra je ideja da ispričaš nekome kako se osećaš, bilo da je to prijatelj, roditelj ili neki stručnjak (psiholog ili psihijatar). Većina ljudi je barem jednom u životu prošla kroz takvo iskustvo i velike su šanse da ćeš dobiti neki dobar savet kako da ga što lakše prebrodiš.
A ako panika ne popušta?
Napravi pauzu i „izluftiraj“ se! Izdvoj malo vremena da se posvetiš nečemu što će te oraspoložiti, bilo da je u pitanju neki hobi ili jednostavno ćaskanje sa prijateljom ili bliskim članom porodice. Velike su šanse da će ti problem delovati manje strašan kada se vratiš knjizi i da će ti biti lakše da se ponovo posvetiš učenju, bistrijeg uma. Čini to svaki put kad osetiš potrebu. I seti se važne stvari – nijedna ocena na svetu nije vredna tvog fizičkog i mentalnog zdravlja! I da ništa nije nerešivo.
Komentari