Da li već imaš zdrave navike?
Da li smatraš da je tvoja ishrana dovoljno uravnotežena? Možeš li nešto da promeniš?
Mladim (a i svim ostalim) ljudima preporučuje se da u svoje obroke redovno uključuju voće i povrće, kao i žitarice od celog zrna umesto onih prerađenih (npr. brašna od kog se pravi pica). Takođe se smatra da je dnevno potrebno uneti oko osam čaša tečnosti (koja ne sadrži kofein, šećer ili alkohol u sebi) i barem tri glavna obroka (uključujući i doručak) dopunjena dvema užinama.
Uravnoteženom ishranom može se u velikoj meri sprečiti nastanak brojnih bolesti, poput dijabetesa, bolesti različitih organa (npr. jetre), hormonskih poremećaja i dr. Sem toga, naš stomak tesno je povezan i sa našim mozgom. Riba, meso, mlečni proizvodi (mleko, sir, jogurt…), jaja, koštunjavo voće (lešnici, bademi, orasi…), mahunarke (grašak, pasulj, sočivo), žitarice sa celim zrnom i ostala zdrava hrana koju unosimo u pravilnim razmacima nam može pomoći da osiguramo kako miran stomak, tako i miran um.
Ukoliko se do sada nisi hranio/la na način koji je za tebe dobar, pokušaj postepeno da uvedeš u svoju ishranu neke od sledećih korisnih navika:
Želiš da saznaš više o ovoj temi
uz interaktivni upitnik?
Saznaj višeJedi redovno
Kada ne jedemo redovno, nivo šećera u krvi nam se isuviše često menja te možemo da osetimo umor i budemo neraspoloženi. Potrudi se da obezbediš sebi dovoljan broj obroka u toku dana, a naročito nemoj zaboraviti na doručak! On je važan izvor snage za sve obaveze koje ti predstoje tokom dana. Ukoliko ti je teško da se setiš ili ne stižeš da jedeš više puta dnevno, probaj da sa nekim prijateljem, kolegom ili članom porodice uspostaviš novu tradiciju zajedničkog doručka, ručka ili večere koju nećete propuštati.
Postoje i dobre masti
Iako se obično preporučuje da izbegavaš masti, tu se uglavnom misli na brzu i drugu hranu koja se priprema u velikoj količini ulja. Međutim, određena količina masti neophodna je našem telu (naročito mozgu, ali i drugim organima) za normalno funkcionisanje i zapravo postoje masti koje su za nas dobre. Neki od izvora ovih masti su meso, riba, masline, koštunjavo voće avokado, jaja i mlečni proizvodi.
Pažljivo biraj
Kad god si u mogućnosti, opredeli se za hranu koja će ti obezbediti energiju tokom celog dana, a ne samo neposredno nakon jela. Potraži hranu koja sadrži puno proteina, poput koštunjavog voća (lešnika, badema, oraha, itd.), mahunarki (graška, pasulja, sočiva…), žitarica sa celim zrnom, ribe, mesa i jaja. Osim što će sprečiti da se brzo umoriš, proteini će doprineti i stabilizaciji tvog raspoloženja.
Obezbedi sebi vitamine i minerale
Manjak osnovnih vitamina, minerala i vlakana u organizmu može dovesti do brojnih zdravstvenih problema, kako fizičkih, tako i psihičkih. Spreči njihov nastanak tako što ćeš se truditi da svakog dana ukrasiš svoj tanjir što raznovrsnijim voćem i povrćem različitih boja. (Ne zaboravi da ga nakon toga i pojedeš!) Možeš i poneti neku voćku u torbi ukoliko te čeka naporan dan.
Unosi tečnost
Dehidracija (nedostatak vode u organizmu) može imati ozbiljne posledice po tvoje zdravlje i normalno funkcionisanje. Ako ne unosimo dovoljnu količinu tečnosti, ne možemo da nadoknadimo ono što izgubimo (kroz znoj, urin, disanje, itd.) i onda nam može biti izuzetno teško da mislimo i ostanemo usredsređeni, a može se desiti i da budemo nervozniji (jer nam srce obično tada brže lupa). Ako vodu smatraš „dosadnim“ pićem, možeš u nju da ubaciš malo isceđenog limuna ili pomorandže, a možeš i da piješ razne biljne čajeve (npr. od kamilice, nane…).
Intolerancija na hranu
Svi smo mi različiti i ponekad se može desiti da nam neka hrana nimalo ne prija iako je zdrava. To se može odraziti kako na naš stomak i ostatak tela, tako i na naše mentalno stanje. Ako sumnjaš da ti neko jelo izaziva alergije ili neke druge neprijatne simptome (npr. probleme sa varenjem), najbolje je da to proveriš sa svojim lekarom, kako bi znao/la šta da izbegavaš i tako svom želucu i umu obezbedio/la da neometano funkcionišu.
Organizuj se
Često posežemo za nečim nezdravim (npr. brzom hranom) pod izgovorom da nemamo drugog izbora. Isplaniraj svoje obroke unapred i nabavi namirnice koje su ti za njih potrebne. Možeš da nabaviš i odgovarajuću posudu, da u njoj nosiš doručak, užinu ili ručak sa sobom u školu ili na posao.
Obrati pažnju na kofein
Kofein, supstanca koja se nalazi u kafi, pojedinim čajevima, energetskim pićima i čokoladi, podiže našu budnost. To nam nekad može biti od koristi, ali nekad može dovesti i do veće uznemirenosti, nesanice i brojnih drugih problema. Ako primetiš da ti ova pića baš i ne prijaju, potrudi se da ih unosiš u što manjoj meri, a naročito ih izbegavaj nekoliko sati pred odlazak na spavanje.
Oprezno sa različitim režimima ishrane!
Razumljivo je da imaš svoja uverenja zbog kojih bi se radije opredelio/la da iz svoje ishrane izbaciš određenu vrstu hrane (npr. meso). Međutim, za mladu osobu koja se još uvek razvija i koja želi da joj telo i um budu spremni za nove životne faze, isključivanje osnovnih namirnica iz ishrane može biti vrlo štetno, jer se time isključuju i veoma važne supstance koje se u njima nalaze. Zato je najbezbednije da se pre svake odluke o velikim promenama u ishrani posavetuješ sa svojim lekarom.
Istražuj
Zdrava ishrana ne mora da bude manje zabavna od nezdrave. Potraži na internetu nove recepte koji obuhvataju neke od pomenutih namirnica sa dovoljnom količinom proteina i vitamina i pozovi prijatelje ili porodicu da zajedno sa tobom isprobaju nešto novo.
Strpljenje
Kao i kod svake druge promene, i u slučaju zdravije ishrane potrebno je određeno vreme da razviješ zdrave navike, da ih usvojiš i primetiš njihove dobre efekte (više energije, bolju koncentraciju i sl.). Nemoj da dozvoliš da te izostanak trenutnih rezultata obeshrabri. Ostavi svom organizmu dovoljno vremena da se privikne na tvoje nove navike a pozitivne posledice sigurno neće izostati.
Važno!
Zdrava ishrana ne znači da ne smeš nikad da pojedeš slatkiš, omiljeni hamburger, gazirani sok ili nešto drugo u čemu inače uživaš. Ukoliko se redovno trudiš da svom organizmu obezbediš dovoljnu količinu hranljivih materija, sasvim je u redu da se povremeno počastiš i nečim drugim što voliš. Važno je samo da ne preteruješ na dnevnom nivou, tj. da ti se ishrana sastoji gotovo isključivo od šećera, ugljenih hidrata i nezdravih masti, jer to može značajno da ošteti tvoj organizam. S druge strane, važno je i da ne preteraš u izbegavanju ove manje zdrave hrane, naročito ako ti ona ponekad pričinjava zadovoljstvo. Stroge dijete i izgladnjivanje nikako nisu dobri i mogu dovesti tvoje telo i um u veoma opasno stanje.
Ključ zdravlja je u ravnoteži! Ako imaš poteškoća da je pronađeš sam/a, slobodno se obrati za savet nutricionisti, lekaru ili čak psihologu, koji ti može pomoći da usvojiš i učvrstiš navike koje najviše odgovaraju baš tebi.
Komentari