Izostanci sa časova nisu nužno samo znak nezainteresovanosti za školske aktivnosti

Učestalo izostajanje iz škole neretko se posmatra kao znak da je neko loš učenik jer njegov odnos prema školi nije dovoljno posvećen. Međutim, iza jednog ovakvog čina naizgled jednostavnog za tumačenje može se kriti mnogo drugih problema koje je ipak važno uzeti u obzir ukoliko želimo da se na adekvatan način pobrinemo za mentalno zdravlje mlade osobe.

29.04.2022.
5 minuta čitanja

Šta god da je povod za često izostajanje iz škole mlade osobe, adekvatna stručna pomoć može biti od velikog značaja kako za samu mladu osobu, tako i za one koji se o njoj staraju.

Zašto mlada osoba izostaje iz škole?

Kako su svi učenici različiti, teško je dati jedan odgovor koji bi obuhvatio sve moguće razloge koji mogu stajati iza želje mlade osobe da izbegne odlazak u školu (pored izostajanja kada je zaista bolesna). Pa ipak, postoje neki razlozi koji su češći nego ostali, i u njih spadaju:

  • gubitak motivacije
  • strah od neuspeha
  • loši odnosi sa vršnjacima
  • strah od vršnjačkog nasilja i odbacivanja
  • potreba da se provede više vremena sa društvom van časova
  • teškoće u učenju
  • loši odnosi sa nastavnicima i drugim osobljem
  • problemi u porodici (npr. razvod, bolest članova porodice i sl.)
  • prekomerna briga, tj. anksioznost (povodom stvari u školi i van nje)
  • intenzivna neraspoloženost
  • stres i iscrpljenost
  • nedostatak samopouzdanja

Iza ovih mogu stajati i brojni drugi razlozi, koji dodatno mogu otežavati navedene probleme, te je stoga od izuzetne važnosti steći celokupnu sliku o funkcionisanju mlade osobe pre nego što se donese zaključak o prostoj lenjosti, nezainteresovanosti i etiketiranju „lošeg” učenika. 

Kako mogu da pomognem?

Izbegavanje odlaska u školu može imati mnogo štetnih posledica po mladu osobu. Ne samo da ona na taj način gubi mogućnost da dođe do potrebnih saznanja, već gubi i iskustvo podnošenja raznih izazovnih situacija, i druga iskustva koja su povezana sa svakodnevnim životom u školi (sticanje socijalnih veština, razonoda, razmena sa vršnjacima itd.). Svako produžavanje perioda tokom kog mlada osoba izostaje sa nastave čini mnogo težim napore da se nadoknadi propušteno, pa je iz tog razloga veoma važno odreagovati na prve znake izbegavanja škole. Evo nekih saveta šta možete uraditi da pomognete mladoj osobi da prevaziđe svoj otpor prema dolasku u školu:

  1. Ispitajte razloge — Pre nego što je osudite, pokušajte da utvrdite šta je ono što mladu osobu najviše odvraća od dolaženja u školu. Objasnite joj da je Vaša namera da joj pomognete da se sa problemima na efikasniji način izbori, i da Vam nije cilj da je kaznite. Ukažite joj na to da se mnogi njeni vršnjaci takođe suočavaju sa sličnim problemima (možete nabrojati neke od uobičajenih), i da rešenje za svaki od njih postoji.
  2. Utvrdite štetu — Zajedno sa mladom osobom napravite spisak negativnih posledica izbegavanja škole i uporedite da li su te negativne posledice brojnije od pozitivnih. Na taj način podstaći ćete mladu osobu da se potrudi da reši probleme koji stoje u osnovi izbegavanja kako bi, gledano u celini, osigurala najbolje moguće ishode za sebe u budućnosti. 
  3. Pomozite u pronalaženju alternative — Izbegavanje stresnih situacija, uključujući i škole, često pruža samo trenutno olakšanje jer se na taj način problemi zapravo ne rešavaju i osoba ne stiče iskustvo o sopstvenoj sposobnosti da sa izazovnim trenucima uspešno izađe na kraj. Stoga je važno da ukažete mladoj osobi na drugačije načine „rešavanja” teških emocija i drugih problema sa kojima se susreću. Uputite ih na tehnike relaksacije, veštine rešavanja problema i organizacije obaveza, kao i druge oblike brige o sebi koji im mogu olakšati neprijatno iskustvo, a koje mogu uvrstiti u svoju rutinu pre i nakon odlaska u školu.
  4. Podstaknite snagu — Koji god da je problem u osnovi želje da se izbegne škola, važno je da podsetite mladu osobu na snagu koju poseduje i na to da joj ona može u velikoj meri pomoći da se izbori sa ostalim izazovima. Zajedno možete napraviti spisak vrlina i veština koje ima, a koje joj mogu biti od pomoći u datim okolnostima.
  5. Pohvalite napredak — Takođe je veoma važno da primetite i pozitivno vrednujete svaki pomak koji učenik napravi ka promeni, kako biste ga dodatno motivisali da nastavi dalje na isti način. Podstaknite i druge osobe u njegovoj blizini da čine isto, a i samu mladu osobu. 
  6. Primenite praktična rešenja — Kada je u pitanju problem poput vršnjačkog nasilja, preobimnog gradiva, pa čak i problema u porodici, razmislite šta iz svoje pozicije možete učiniti kako biste pomogli da se taj problem smanji. Možete li podstaći donošenje nekih mera prevencije ili na neki drugi način intervenisati (npr. sankcionisati nasilne učenike na adekvatan način, podeliti obimno gradivo na manje celine i sl.)? Takođe razmislite na koji način možete uključiti i druge značajne odrasle (roditelje i kolege) kako biste osigurali da mlada osoba dobija dovoljno podrške od svih zaduženih za brigu o njoj.
  7. Istaknite značaj stručne pomoći — Šta god da je povod za često izostajanje iz škole mlade osobe, adekvatna stručna pomoć može biti od velikog značaja kako za samu mladu osobu, tako i za one koji se o njoj staraju. Kada utvrdite konkretne oblasti u kojima bi ovakva vrsta podrške mogla biti korisna, jasno istaknite njene prednosti i olakšajte povezivanje sa odgovarajućom stručnom osobom.

Povezani članci

Mlade LGBT osobe i okruženje

Značajan izvor izazova sa kojima se mlade LGBT osobe suočavaju potiče iz sredine koja ih okružuje (Rieks, 2007). Stoga je izuzetno važno uzeti u obzir uticaj konteksta u kojem se mlade LGBT osobe nalaze na njihovo mentalno zdravlje. U nastavku su opisani neki od načina na koje okruženje oblikuje iskustvo pripadnika ove populacije.

14.09.2022.
Pročitaj

Mlade LGBT osobe i mentalno zdravlje

Veliki broj LGBT mladih reaguju dobro na različitost i uspevaju da razviju pozitivne strategije za suočavanje sa stresom, koje im koriste i kasnije u životu. Sa druge strane, činjenica je da se njihov razvoj odlikuje specifičnostima i velikim brojem izazova, kao i da mnoge mlade LGBT osobe pate zbog specifičnog i hroničnog stresa koji je povezan sa fazom razvoja i...

14.09.2022.
Pročitaj

Put do bolje komunikacije posut je razumevanjem

Adolescentno doba, za koje se obično smatra da počinje od 12. godine, a završava se u 25. godini života, može biti izuzetno izazovno kako za mlade i njihove roditelje, tako i za sve one u njihovoj neposrednoj blizini, uključujući i Vas. Bilo da ste neko ko je zadužen za prenošenje znanja mladima ili za pružanje podrške, korisno je da ovladate...

08.05.2022.
Pročitaj

Komentari

Ostavi komentar

Girl

Hitno ti je
potrebna pomoć?

Pozovi SOS centar Dopisuj se sa psihologom