Šta sve spada u vršnjačko nasilje?
Mada često jeste, nasilje ne mora uvek biti jasno uočljivo. Ono podrazumeva bilo koje verbalno, fizičko ili druge oblike društvenog ponašanja namerno usmerenog prema nekome koji mogu dovesti do razvijanja osećanja straha, uznemirenosti i doživljaja ugroženosti kod te osobe. „Nasilnik” može biti pojedinac ili grupa vršnjaka, a nasilje se može odvijati bilo gde i bilo kad — u školi, van škole, na društvenim mrežama… Može predstavljati relativno izolovan slučaj, a može se i ponavljati češće.
Neki od uobičajenih načina na koje se nasilje manifestuje uključuju:
- nanošenje fizičkih povreda (ili pretnje da će doći do fizičkog okršaja)
- krađa ili nanošenje štete određenim predmetima koje osoba poseduje
- izopštavanje osobe iz društva
- stavljanje pritiska na osobu da uradi nešto što ne želi
- vređanje i nazivanje pogrdnim imenima
- ogovaranje i širenje tračeva
- slanje uvredljivih i/ili pretećih poruka i komentara na društvenim mrežama (anonimno ili ne).
Kako da prepoznam da li moje dete trpi nasilje?
Jedan od najboljih načina da otkrijete da li Vaše dete trpi neku vrstu nasilja od svojih vršnjaka jeste da na pažljiv način pokrenete razgovor o potencijalnim problemima sa kojima se suočava. Kako se mnoga deca često plaše da priznaju da je neko prema njima nasilan, osećaju stid, ili čak ni sama nisu uvek svesna da se nasilje dešava, dobro je obratiti pažnju i na sledeće znake koji su nekad prisutni u tim situacijama, a koje Vi kao roditelji imate priliku da primetite u kući:
- prekomerna zabrinutost i strepnja, odnosno anksioznost
- dugotrajna utučenost (neretko i depresivno raspoloženje)
- nesigurnost (npr. oko fizičkog izgleda i drugih karakteristika)
- pad motivacije za učenje i lošiji uspeh
- izbegavanje škole i/ili društva iz škole
- nekarakteristično ponašanje radi uklapanja sa određenom grupom vršnjaka (npr. promena stila oblačenja i/ili načina govora, zloupotreba supstanci, bežanje iz škole)
- neočekivani naleti besa (uglavnom u kući) i/ili nasilno ponašanje prema drugim ljudima
- žaljenje na razne fizičke simptome (npr. bol u stomaku, osip, glavobolju)
- vidljive fizičke povrede (npr. ogrebotine, modrice)
- samopovređivanje
- osamljivanje
- promene u navikama vezanim za spavanje i ishranu
Ukoliko Vaše dete ne želi da o nasilju razgovara sa Vama, nemojte to shvatati lično i reagovati burno, već mu stavite do znanja da ste tu za njega ukoliko se predomisli, i da ćete ga podržati ukoliko želi da razgovara sa nekim drugim (npr. nastavnikom ili stručnim licem — psihologom, pedagogom, psihijatrom i sl.).
Kako da pomognem svom detetu ukoliko otkrijem da trpi nasilje?
- Objasnite mu da nije samo — Nasilje je, nažalost, česta pojava. Mladi ljudi se obično osećaju izuzetno usamljeno kada prolaze kroz iskustvo vršnjačkog nasilja, te lako mogu doći do neispravnog zaključka da su to na neki način „zaslužili” (zato što su drugačiji, nedovoljno dobri i sl.). Stoga je važno staviti im do znanja da se nasilje dešava i drugim ljudima, i da je sasvim moguće i da još neko u njihovoj okolini prolazi kroz slično iskustvo iako to oni ne vide. Ukoliko ste i sami prolazili kroz nešto slično u svojoj adolescenciji, od pomoći može biti da podelite i sopstveno iskustvo sa svojim detetom.
- Obezbedite podršku u kući — Ukoliko se nasilje dešava u školi, u društvu, pa i na društvenim mrežama, neophodno je da dete zna da makar u svojoj kući može pronaći podršku koja mu je potrebna. Porodica može pomoći detetu da povrati pozitivniju sliku o sebi nakon što je na drugim mestima uzdrmana, uz pružanje dovoljne količine ljubavi i pažnje, što dalje može pomoći detetu da stekne dovoljno snage da se nasilju odupre na adekvatan način. Pored toga, od velike je važnosti i da dete zna da može otvoreno da deli svoje iskustvo sa nasiljem sa svojim ukućanima, bez straha od dodatne osude ili nipodaštavanja osećanja koja proživljava.
- Preduzmite mere zaštite od nasilja — Ako se nasilje dešava u školi, slobodno zakažite razgovor sa nastavnicima, psihologom, pedagogom, ili, ukoliko se ispostavi da je potrebno, direktorom. Pripremite beleške o tome kada i gde se nasilje odvijalo, i napravite dogovor da zajedno pratite situaciju. Vaše dete može biti zabrinuto oko ovog čina, pa je dobro da mu stavite do znanja da su zaposleni u školi tu da mu pomognu, a ne da odmognu. Ako se nasilje dešava van škole, možete zajedno sa detetom isplanirati kako da uspešnije izbegne situacije u kojima dolazi do nasilja (npr. da u školu ide drugim putem, da ne ide samo, da ignoriše nasilnike), a ako se dešava na internetu, postarajte se da su profili na društvenim mrežama Vašeg deteta dovoljno zaštićeni, da komunicira samo sa poznatim ljudima, da prijavi i blokira nasilne sadržaje i osobe koje podstiču nasilje i sl. Ukoliko vršnjaci iz škole vrše nasilje putem interneta, takođe možete obavestiti školu o tome.
- Zajedno potražite alternativu — Ukoliko trenutna grupa ljudi s kojom Vaše dete provodi najviše vremena loše utiče na njega i ne deluje da će se situacija lako rešiti, pomozite mu da pronađe sredinu koja je više podržavajuća. To može biti neki kurs, volonterski klub, ili čak novo odeljenje ili škola. Slično važi i za „onlajn” svet — zajedno sa detetom pronađite način da preusmeri svoju pažnju na sadržaje i ljude koji su za njega bolji (npr. da „prati” samo stranice i ljude koji ne doprinose dodatno lošem raspoloženju). Od velike je važnosti za dete da ipak stekne i pozitivnija iskustva vezana za druženje u ovom uzrastu, s obzirom na to da ona mogu dosta uticati na izgradnju i očuvanje pozitivne slike o sebi, samopouzdanja i socijalnih veština.
- Obratite se stručnom licu — S obzirom na efekte koje vršnjačko nasilje može imati po mentalno zdravlje Vašeg deteta, svakako je dobra ideja da ga uputite i na neki vid stručne pomoći. Psiholozi u školi, psihoterapeuti i psihijatri mogu pomoći Vašem detetu da povrati samopouzdanje, da nauči kako da efikasnije podnosi teška osećanja i kako da ispravno odreaguje u situacijama nasilja. Pored toga, adekvatna stručna lica mogu pomoći i Vama da uvidite kako da na najbolji mogući način pružite podršku svom detetu dok prolazi kroz ovo neprijatno iskustvo.
Šta ako primetim da je moje dete nasilno?
Mada Vam prvi instinkt može biti da besno odreagujete i kaznite ga na neki način, mnogo je bolje proučiti razloge iz kojih se Vaše dete ponaša nasilno prema svojim vršnjacima. Možda je u pitanju osećaj nesigurnosti, sopstveno prethodno iskustvo sa nasiljem u ulozi žrtve, praćenje pogrešnih modela ponašanja (npr. iz porodice ili društva), nemogućnost kontrole besa, ili pak nedostatak svesti o tome da njegovo ponašanje nekome nanosi štetu. Šta god da je uzrok problema, dobra vest je da se uz blagovremenu akciju i podršku on može rešiti. Objasnite svom detetu važnost empatije, odnosno razumevanja drugih i njihovih potreba, i trudite se da objasnite i modelujete adekvatnije načine nošenja sa negativnim emocijama. Nije loša ideja potražiti ni stručnu pomoć, i eventualno se pridružiti detetu u razgovorima sa stručnim licem.
Povezani članci
Mlade LGBT osobe i okruženje
Značajan izvor izazova sa kojima se mlade LGBT osobe suočavaju potiče iz sredine koja ih okružuje (Rieks, 2007). Stoga je izuzetno važno uzeti u obzir uticaj konteksta u kojem se mlade LGBT osobe nalaze na njihovo mentalno zdravlje. U nastavku su opisani neki od načina na koje okruženje oblikuje iskustvo pripadnika ove populacije.
14.09.2022.
Naučite svoje dete da veruje u sebe!
Samovrednovanje („vera u sebe”) predstavlja naš doživljaj sebe. Nije retkost da ono kod mladih ljudi značajno oscilira u toku adolescencije, naročito kada se uzme u obzir sav pritisak koji nameće sredina da se ispune određeni zahtevi na različitim poljima (u školi, u društvu, na internetu, pa čak i u kući). Međutim, bez obzira na izvor pritiska, roditelji uvek mogu pokušati...
08.05.2022.
Stres kod dece i Vaša uloga u njegovom prevazilaženju
Stres je iskustvo kroz koje svi ponekad prolazimo, na najrazličitije načine, bez obzira na to koliko imamo godina. Srećom, bilo da se radi o neuspehu, prevelikom broju obaveza, teškim zadacima, nestabilnim odnosima s vršnjacima ili nekim drugim izazovima, kao roditelj imate brojna sredstva na raspolaganju koja Vam mogu omogućiti da pomognete svom detetu da sa njima lakše izađe na kraj...
07.05.2022.
Postovanje treba mi savet!
Dete mi je vec u prvom razredu pocelo trpeti vrsnjacko nasilje,trazila Sam pomoc od skole Dir mi je pretio,nasilje naizgled prestalo ali….Dete je cak I od strane uciteljice bilo prinudjeno da krije sta se desava(pretila je detetu novom mamu)
Dete se povlaci I pocinje zdravstvenih problemi,sada je peti razred 2 god je lecen od depresije a I’ma fobiju od skole!
Tesko ga ubedjujem da ode u skolu,skola preti,preti mi socijalnom ustanovom,ja Sam samohrana majka!Otac nikada nije dozvoljavao da dete lecim ali sam lecila!
Zivimo u sredini gde se sve podvodi pod razmazenost…Cak I psihijatar se vise povlaci dete vise nema ni kontrole a kada dobije napad panike u skoli Bude kaznjen jer oni smatraju da folirant!
Kako da spasim dete…Samohrana Sam majka invalid Bez posla I nemam uslova da promenim sredini,bar to!
Molim za savet!!!