Stres kod dece i Vaša uloga u njegovom prevazilaženju

Kako da prepoznam da li je moje dete pod stresom?

Mada ne mora uvek biti očigledno, postoje izvesni znaci koji mogu ukazivati na to da se Vaše dete nalazi pred nekim izazovom koji u njemu proizvodi stanje povišenog stresa, među koje spadaju:

Ukoliko primetite da je Vaše dete pod stresom, bilo bi dobro da pažljivo ispitate moguće razloge. Neki od čestih povoda za stres mladih ljudi uključuju:

• veliki broj obaveza (npr. u školi ili na poslu) i nedostatak slobodnog vremena
• pritisak da se postigne dobar uspeh
• probleme u odnosima sa drugim ljudima (sa prijateljima, u vezi itd.)
• promene i neizvesnost (npr. selidba, razvod roditelja, promena škole ili posla)
• donošenje važnih odluka (npr. o daljem školovanju)
• neispavanost
• telesna oboljenja
• gubitak drage osobe

Pored onog koji je podstaknut pretežno neugodnim iskustvima, stres se može javiti provociran i lepim dešavanjima koja su ipak veoma intenzivna za mladu osobu (npr. ulazak u novu vezu, početak nove školske godine i sl.). I ovakva vrsta pozitivnijeg uzbuđenja može izazvati simptome slične stresu usled negativnih događaja.

Kako da pomognem svom detetu?

Iako predstavlja prilično čestu pojavu, ipak je važno odgovoriti na stres na ispravan način kako ne bi dalje doveo do nekih ozbiljnijih problema sa mentalnim zdravljem osobe. Mladi ljudi često imaju poteškoća sa prepoznavanjem granica i u međuljuskim odnosima i u aktivnostima koje mogu da ih ugroze. Važno je spoznati šta je za mladu osobu intenzivno preplavljujuće negativno ili pozitivno iskustvo koje dovodi do nabrojanih simptoma (tzv. stresor) kako bi u narednoj sličnoj situaciji mogla da se zaštiti, predupredi posledice, i eventualno odgodi ili izbegne učešće u njoj. U nastavku možete pronaći korisne opšte preporuke kada je u pitanju pružanje podrške detetu u stresnim situacijama, kakve god prirode one bile:

1. Prepoznavanje — Podstaknite svoje dete da se bolje upozna sa sopstvenim znacima stresa. Naučite ga da je otvoren razgovor o osećanjima i iskustvima nekad i najvažniji deo rešenja problema i recite mu da uvek može slobodno da razgovara sa Vama, ili nekom drugom osobom od poverenja kada mu je teško. Ako mu razgovor ne prija, možete ga podstaći i da svoja osećanja zapisuje u dnevnik.
2. Samopouzdanje — Pomozite svom detetu da ojača veru u sebe kada su u pitanju izazovni trenuci. Možete zajedno napraviti spisak njegovih snaga (tj. dobrih osobina i veština), kao i prethodnih izazovnih situacija sa kojima je uspešno izašlo na kraj. Spisak može čuvati kao podsetnik kom se uvek može vraćati u stresnim periodima koji prete da poljuljaju njegovo samopouzdanje.
3. Otpornost — Objasnite detetu da, iako često nisu nimalo prijatne, ima smisla podnositi stresne situacije jer one jačaju njegovu otpornost. I onda kada uspeva uspešno da se izbori sa stresom, a i onda kada ga preplave negativne emocije, njegova snaga se uvećava za još jedno vredno iskustvo koje može upotrebiti u budućnosti.
4. Učenje — Ukoliko zajedno sa detetom procenite da mu nedostaju neke veštine koje su važne za prevazilaženje izazova koji je pred njim, osmislite plan kako te veštine može da unapredi ili na neki drugi način nadomesti. Gde može naučiti ono što ne zna? Ko mu može pomoći?
5. Strpljenje — Istaknite da je nekad najvažnije vežbati strpljenje jer se mnoge situacije mogu razrešiti same od sebe uz protok vremena, ili ljudi vremenom mogu da pronađu adekvatnije rešenje. Strpljenjem će Vaše dete ujedno uvežbati i svoju istrajnost kroz teške trenutke. 
6. Fleksibilnost — Podsetite dete da je u nekim situacijama važno preispitati način na koji ih posmatramo, i eventualno zauzeti drugačiji stav, koji bi nam pomogao da se osetimo bolje, naročito onda kada se spoljne okolnosti ne mogu promeniti. Zajedno sa detetom razmotrite alternativni ugao gledanja na izazovnu situaciju, i procenite koji bi mu način razmišljanja o njoj više pomogao. 
7. Opuštanje — Podsetite svoje dete na važnost aktivnosti u kojima uživa i koje mu pomažu da se odmori i opusti. Zajedno razradite plan aktivnosti koje mogu umanjiti doživljaj stresa (fizička aktivnost, dobar san, priprema zdravijih obroka, različiti hobiji, druženje s prijateljima). Takođe možete zajedno sa detetom uvežbati različite tehnike relaksacije koje mogu biti izuzetno delotvorne u trenucima kada je osoba preplavljena stresom. 
8. Trening — Trudite se da izbegavate da u svakoj situaciji „rešite” detetov problem, čak iako Vam deluje da biste se Vi sa njim brže i lakše izborili jer tako dete neće dobiti priliku da stekne poverenje u svoju sposobnost. Umesto toga, budite poput sportskog trenera — suptilno usmeravajte dete ka cilju dajući mu savete i podršku, ali mu ne otimajte „loptu” iz ruke.
9. Učenje po modelu — Budite primer svom detetu kada je u pitanju podnošenje stresa na zdrav način. Potrudite se da ni sami u većini stresnih situacija ne reagujete na samoosujećujuće načine (npr. uz izbegavanje razgovora o osećanjima i traženje pomoći, distrakcije, konzumiranje različitih supstanci i sl.), tako da Vaše dete može, posmatrajući Vas, da uvidi da je sasvim OK ne osećati se uvek dobro, naročito kada su u pitanju izazovne okolnosti.
10. Stručna pomoć — Koji god da je povod za stres Vašeg deteta, nije sramota potražiti stručnu pomoć. Odgovarajuća stručna osoba može proverenim metodama pomoći Vašem detetu da nauči kako da na efikasniji način odgovori na stresne situacije i da tako učvrsti svoju otpornost i veru u sebe. Objasnite svom detetu da ga traženje dodatne podrške neće učiniti slabim, već će mu samo pomoći da ojača.