Pekar, lekar, apotekar: kako da odabereš pravu karijeru?

Sasvim je normalno da ti je u tvojim godinama izuzetno teško da zamisliš gde bi voleo/la da budeš i šta bi želeo/la da radiš za 10, 20, 30 i više godina. Međutim, obično je potrebno da sad doneseš barem neku odluku u vezi sa tim, što može da izazove značajan stres i druga neprijatna osećanja. Saveti koji slede mogu ti pomoći da malo lakše prebrodiš ovaj izazovni period previranja, predomišljanja i opšte zbunjenosti kada je u pitanju odabir tvog životnog puta.

Oslušni sebe

U čemu zaista uživaš? Ako nemaš jasnu predstavu čime želiš da se baviš, razmisli, između ostalog, o svojim hobijima, interesovanjima i sklonostima  (npr. umetnost, nauka, sport, moda, muzika, čitanje i sl.). Možeš da staviš na papir sve što ti padne na pamet, pa onda dodatno da istražuješ poslove koji su povezani sa aktivnostima koje voliš.

Šta umeš da radiš? Koliko je važno da te zanima ono što radiš, toliko je važno i da imaš potrebne veštine da to radiš. Šta trenutno znaš? Šta bi još trebalo da naučiš?

Koji bi ti uslovi rada najviše odgovarali? Nekim ljudima više prija da rade s drugim ljudima, dok bi drugi sve dali da izbegnu dodatni kontakt sa njima, pa se često opredeljuju za zanimanja koja uključuju životinje, mašine i sl. Neko voli da putuje ili bar da provodi vreme na svežem vazduhu, a neko bi samo da bude na „sigurnom“ u kancelariji. Nekom ne smeta da radi u smenama ili osam sati dnevno, a nekome je više stalo da sam bude „gospodar“ svog vremena. Šta je tebi važno?

Napravi spisak

Kada proceniš šta voliš, umeš i šta želiš od svog budućeg posla, pokušaj da sastaviš spisak svih mogućih opcija. Koje bi bile dobre a koje loše posledice po tebe ako bi odabrao neko zanimanje? Da li je isplativo baviti se njime? Kako bi se osećao/la da se za njega opredeliš? Kako bi drugi ljudi u tvom okruženju reagovali (npr. roditelji, prijatelji, itd.)? Da li se taj posao uklapa u tvoju celokupnu viziju budućnosti?

Preseci

Obično nijedna opcija nema samo dobre ili samo loše strane. Zato je važno da se usredsrediš na jedan njen segment koji ti najviše znači (npr. uživanje, novac, mogućnost napredovanja i sl.) ali da uzmeš u obzir i sve ostale. Kada doneseš konačnu odluku, pokušaj da definišeš svoj cilj što jasnije možeš. U tome ti od pomoći mogu biti odgovori na ova pitanja:

• Čime tačno želiš da se baviš? 
• Kada želiš da počneš? 
• Koliko želiš da zarađuješ?
• Šta je potrebno da uradiš da bi to postigao/la?

Kreni

Počni na vreme da radiš na ostvarenju svog cilja. Raspitaj se o potrebnoj obuci (fakultetu, kursevima i sl.), vremenu i eventualnom novcu koji treba da uložiš u nju, napravi plan i počni da ga sprovodiš, korak po korak.

Još uvek si neodlučan/a?

Porazgovaraj sa nekim čije mišljenje dovoljno ceniš. To može biti roditelj, prijatelj, nastavnik, trener… Neko ko te dobro poznaje može da ti da i neki koristan predlog za buduće zanimanje kojeg se sam/a nisi setio/la. Sem toga, od ljudi iz svoje okoline možeš da potražiš i dodatne informacije o određenim karijerama, kako bi se što bolje upoznao/la sa različitim mogućnostima. 

Ako te i dalje ništa ne inspiriše, možeš da se obratiš i nekom stručnom licu (npr. psihologu) posebno obučenom za pružanje podrške u odabiru karijere. Ovakav stručnjak će uz pomoć raznih testova (npr. testa profesionalne orijentacije) pokušati da proceni koje bi mogle biti najbolje opcije za osobu sa tvojim osobinama, željama i veštinama.