Naučite svoje dete da veruje u sebe!

Kako izgleda visoko samovrednovanje?

Samovrednovanje često se razlikuje od pojma samopouzdanja u tome što ono predstavlja unutrašnji doživljaj sebe i sopstvene vrednosti, dok se samopouzdanje odnosi na ono što je vidljivo spolja (npr. sigurnost prilikom javnog nastupa, izvođenja nekog sporta i sl.). Osoba sa visokim samopouzdanjem može i ne mora imati i visoko samovrednovanje, pa je stoga važno obratiti pažnju na način na koji se mlada osoba odnosi prema sebi, svojim uspesima, neuspesima, vrlinama i manama. Evo nekih tipičnih odlika osoba sa nižim samovrednovanjem:

• vide sebe u negativnom svetlu (misle da su ružne, nedopadljive, glupe)
• stalno misle da su drugi bolji od njih
• teško podnose neuspeh (npr. misle da jedna loša ocena znači da su u potpunosti neuspešne osobe)
• ne priznaju sopstveni uspeh (pripisuju ga sreći, misle da su mogli i bolje)
• nemaju dovoljno samopouzdanja (npr. imaju strah od javnog nastupa, od razgovora sa novim ljudima)
• strahuju od promena i izazova
• imaju problema sa pronalaženjem prijatelja i druženjem uopšte (osećaju se usamljeno)

Zašto moje dete nema visoko samovrednovanje?

Iako od same osobe može donekle zavisiti kako će reagovati u određenim životnim situacijama, na samovrednovanje mlade osobe najviše utiče iskustvo kroz koje prolazi, u različitim oblastima života. Tako problemi poput raznih zdravstvenih i psihičkih tegoba (npr. anksioznosti, dugotrajnog lošeg raspoloženja i sl.), proživljavanja nasilja i izopštavanja u školi i van nje, nošenja sa traumatskim iskustvom, nemogućnosti da se ispune (često previsoka) očekivanja kada je u pitanju uspeh, nedovoljne podrške značajnih osoba (porodice, nastavnika, trenera) i brojni drugi stresori (poput selidbe, razvoda roditelja i ostalih promena) mogu doprineti tome da se vera mlade osobe u sebe poljulja.

Kako da pomognete svom detetu?

Mada se negativno samovrednovanje ponekad može samo od sebe poboljšati u toku sazrevanja, ipak je uvek bolje da pokušate da pomognete svom detetu da usvoji i na vreme učvrsti pozitivniji (i objektivniji) pogled na sopstvene kvalitete i uspehe. Bez dovoljne vere u sebe, mlada osoba će biti manje motivisana za rešavanje problema, učenje novih veština, napredovanje i za sve drugo što podrazumeva određenu dozu rizika da se slika koju osoba ima o sebi poljulja usled mogućnosti neke vrste neuspeha, a što predstavlja neizostavni deo odrastanja. Negativne emocije poput anksioznosti, depresije, sramote, besa i sl., koje često prate negativno samovrednovanje, mogu navesti mladu osobu da posegne i za nekim „brzim” rešenjem, kao što su različite psihoaktivne supstance i drugi nekonstruktivni načini nošenja sa neprijatnim doživljajima. S druge strane, kada mlada osoba zna da vredi (uprkos eventualnim nedostacima), spremnija je da učestvuje u društvenom i profesionalnom životu, da bude u većini situacija nezavisna, ali i da zatraži pomoć onda kada proceni da joj je potrebna.

Oprez!

Visoko samovrednovanje ne znači da osoba ima isključivo pozitivno mišljenje o sebi u svakom trenutku i uprkos svemu. Nedostatak svesti o sopstvenim ograničenjima, načinjenim greškama i njihovim posledicama po sebe i po druge takođe predstavlja problem, koji često nastaje usled prekomernog potiskivanja negativne slike o sebi. Visoko samovrednovanje podrazumeva prepoznavanje svojih vrlina, ali i mana, uz njihovo prihvatanje kao sopstvene realnosti ili, ukoliko je to moguće, pravljenje plana kako da se one u budućnosti isprave.

U nastavku se nalazi nekoliko korisnih opštih saveta koji Vam mogu biti od pomoći kada je u pitanju jačanje vere Vašeg deteta u sebe:

1. Pokušajte da utvrdite uzrok — Razgovarajte sa svojim detetom o razlozima zbog kojih nije zadovoljno sobom. Da li tome doprinose vršnjaci u školi, teškoće u učenju, raskid ili nešto drugo? Moguće je da nije samo jedno izolovano iskustvo dovelo do stvaranja negativne slike o sebi, ali zajedno sa detetom možete razotkriti sve značajne izvore kako biste ga bolje razumeli i znali kako da mu pomognete. Ovde možete pronaći korisne smernice za razgovor sa svojim adolescentom. Ne zaboravite da podsetite dete da svi ljudi, ma koliko samouvereno delovali, bar ponekad imaju neprijatna osećanja u sličnim situacijama.
2. Redovno pokazujte svoju ljubav — Trudite se da stavite detetu do znanja koliko ono za Vas vredi, naglašavajte zašto ga smatrate posebnim i važnim za svoj život i jasno iskazujte pozitivne emocije koje prema njemu osećate. Deca imaju tendenciju da vremenom usvoje Vaš stav o njima kao sopstveni stav o sebi, zato se potrudite da taj stav bude pozitivan i pun ljubavi. Potrudite se da ne kritikujete njihovu ličnost u celini kada urade nešto što smatrate da nije trebalo, već da samo (mirnim tonom) prokomentarišete taj postupak, uz jasan predlog šta bi moglo da se promeni u budućnosti.
3. Vrednujte trud i naglasite da cilj nije biti savršen — Sasvim je razumljivo da želite da Vaše dete bude uspešno, ali deca lako tu poruku mogu da protumače kao zahtev da budu „bezgrešna”. Objasnite im da je u redu da prave greške jer ih na kraju krajeva svi pravimo, i da one ne znače da su zauvek osuđeni na neuspeh. Pokažite im da cenite njihov trud, ali i da ne smatrate da su manje vredna ukoliko taj trud ne urodi uvek plodom. 
4. Podstaknite upuštanje u nove izazove — Budite podrška svom detetu kada su u pitanju promene, razvoj novih veština i ostvarivanje ciljeva. Pohvalite i svaki pomak na tom putu, ma koliko mali delovao. Samovrednovanje i samopouzdanje najbolje se usklađuju i stiču upravo iskustvom savladavanja novih zadataka i prepreka.
5. Obratite pažnju na mišljenje deteta — Stavite detetu do znanja da Vam je njegovo mišljenje važno. Podstičite ga da iznosi svoje ideje naglas uprkos mogućnosti da se neko sa njim ne složi.

Još neki praktični saveti…

Šta možete da uradite u trenutku kada se dete oseća posebno loše jer kritikuje sebe?

1. Napravite listu dobrih stvari koje su mu se desile u toku dana. Na taj način ćete otvoriti prostor za uočavanje pozitivnih stvari onda kada sve deluje „crno”.
2. Razgovarajte o njegovim vrlinama. Pokušajte zajedno da imenujete što više njegovih pozitivnih karakteristika i dosadašnjih uspeha.
3. Razmotrite šta doprinosi tome da se oseća dobro i uspešno. I pokušajte da pronađete način da češće upražnjava te aktivnosti (npr. sport, umetnost). Možete čak i zajedno učestvovati u njima!
4. Podelite svoje iskustvo. Da li se Vama nekad desilo da naiđete na prepreku, da Vam se samopouzdanje poljulja i sl.? Ispričajte svom detetu kako ste izašli na kraj sa neprijatnostima.
5. Potražite pomoć. Nemojte se obeshrabriti ako uz sav Vaš trud dete i dalje ne menja sliku o sebi. To ni za koga nije lak proces, i u tom slučaju može Vam biti od značaja savet stručnjaka (psihologa, psihijatra i sl.). Možete zajedno sa detetom potražiti ovu vrstu pomoći, ili ga ohrabriti da je potraži samostalno.