Praktični saveti za bolju komunikaciju sa Vašim detetom

Mladi ljudi se između svoje 12. i 25. godine (koje se obično uzimaju kao granice adolescentnog perioda) suočavaju sa brojnim promenama, kako na fiziološkom, tako i na psihičkom i socijalnom planu. Pored razvojnih promena vidljivih na telu, dešavaju se i promene unutar mozga, to jest drugačije se regulišu razni hormoni i stvaraju nove veze između nervnih ćelija. To sve omogućuje mladima da usvoje nove veštine i pripreme se za odraslo doba, što podrazumeva bolje poznavanje i regulaciju emocija, racionalnije razmišljanje i donošenje odluka, i razvijanje nezavisnosti ličnosti i stabilnih odnosa sa drugima.

Međutim, dok se razvoj ne završi, život mladih ljudi može delovati izrazito turbulentno, uz česte promene raspoloženja, nesigurnosti, sklonost ka impulsivnom ponašanju i riziku, i tome slično. Zato je, uprkos prirodnoj potrebi mladih da se od njih u većini oblasti života odvoje, uloga roditelja izuzetno važna kako bi se njihov razvoj odvijao na pravilan način, uz dovoljno ljubavi, brige i pažnje, koje su za to prekopotrebne.

Kako da ostvarim bolju komunikaciju sa svojim detetom?

Bilo da imate poseban povod za razgovor sa svojim detetom, ili jednostavno želite da unapredite svoju uobičajenu komunikaciju sa njim, postoji nekoliko saveta koji Vam mogu pomoći da osigurate da će ishodi Vaših pokušaja biti uspešniji:

1. Budite aktivni posmatrač –Važno je da aktivno i zainteresovano posmatrate svoje dete i eventualne promene u ponašanju i osećanjima koje ispoljava. Ne morate na svaku reagovati, ali je važno da ih primećujete i da budete u toku kako biste mogli da osnovano zatražite od deteta više informacija ukoliko Vas neka od njih posebno zabrine.
2. Odaberite pogodan trenutak – Obično nije preporučljivo obraćati se detetu sa nekom škakljivom temom ukoliko se nalazi u stanju intenzivnog besa i razdražljivosti ili umora jer se negativne emocije mogu brzo preneti na Vas, što dalje može podstaći nastanak konflikta koji se mogao izbeći. U tim situacijama, dobro je da mu pružite razumevanje i podršku, a da ono o čemu ste hteli da razgovarate sačuvate za kasnije kada bude bilo malo manje skloni burnom reagovanju. Dobar trenutak može i ne mora da bude posebno „zakazan” (npr. u vidu dogovorenog porodičnog sastanka) — to može biti i šetnja, vožnja kolima, kuvanje ili neka druga aktivnost u toku koje se može pokrenuti neobavezan razgovor.
3. Slušajte –Možda najvažniji savet od svih predstavlja upravo ovaj. Pažljivo slušajte šta Vam dete govori, bez primoravanja sebe da mu u svakom trenutku nečim „doskočite”. Šta god da želite da mu saopštite, biće bolje primljeno ukoliko se istinski nadovezuje na ono što je dete reklo. Iako se sa nečim ne slažete, uvažite to što ima da kaže, pre nego što pokušate da ga ispravite. Često slušanje sa ljubavlju, iskrenim interesovanjem i razumevanjem može imati daleko više efekta za mladu osobu od bilo kog izrečenog stava ili saveta. Ne ustručavajte se ni da pitate dete na koji način mu najviše možete biti od pomoći.
4. Ne shvatajte sve lično –Lako je teške reči i doživljaj da se Vaše dete od Vas udaljava pripisati sebi, što dalje može biti povod za bes, tugu i druge negativne emocije. Međutim, isprobavanje i izgradnja sebe u svetu izvan kuće ne znači da mladoj osobi više nije potrebna sigurnost unutar porodice, ma šta govorila ljudima oko sebe. Umesto da se opirete uz nastojanje da jače vežete dete za sebe i kuću, pokušajte da se prilagodite njegovom ritmu. Zajedno osmislite aktivnosti koje možete upražnjavati zajedno, i tokom kojih možete jačati odnos zasnovan na razumevanju, na način koji je Vašem adolescentu prihvatljiviji. Važno je da zna da ste tu za njega, i da može sigurno da „istražuje”, dok ste Vi tu da mu pružite podršku kad god oseti potrebu.
5. Poštujte privatnost deteta – Iako je sasvim razumljivo da želite da znate sve pojedinosti o svom detetu, neke stvari će neminovno ostati poznate samo njemu. Dopuštanje detetu da ima sopstveni život van Vašeg vidokruga ne znači da mu ujedno dajete i šansu da od Vas zauvek ode. Štaviše, ostavljanje prostora za „disanje” može podstaći dete da poželi da na kvalitetniji način provede sa Vama više vremena nego što bi htelo u suprotnoj situaciji. 
6. Uvažite jedinstvenost deteta – Ne trudite se da po svaku cenu preusmerite izgled, interesovanja, odluke i ciljeve svog deteta ukoliko se oni ne poklapaju sa Vašom zamisli. U slučaju konflikta, pokušajte da pronađete zajedničko rešenje ili ponudite više njih, među kojima će biti i onih kojima se uvažavaju želje i potrebe Vašeg deteta. Važno je da dete oseti da je uključeno u proces donošenja odluka koje se tiču njegovog života. 
7. Osvestite svoju pogrešivost – Kao svako ljudsko biće i roditelj, i Vi imate pravo na greške. Važno je da ih budete svesni, i da ih bez okolišanja priznate svom detetu ukoliko su one dovele do negativnih posledica. Insistiranje da ste u pravu i onda kada znate da to niste neće ojačati Vaš autoritet, već, naprotiv, može dovesti do toga da se dete još više povuče u sebe ili odalji od Vas. S druge strane, preuzimanje odgovornosti može mu staviti do znanja da ga poštujete, što će u većini slučajeva dovesti do većeg reciprociteta.
8. Prihvatite realnost – Probijanje roditeljskih granica i rizikovanje predstavlja sastavni deo razvoja mlade osobe. Samim tim, važno je da shvatite i prihvatite da nećete moći da predupredite svaki nepovoljan ishod, ma koliko se trudili da različitim metodama ograničite neracionalno ponašanje svog deteta. To ipak ne znači ni da treba da sedite skrštenih ruku, već da možete da se potrudite da svoje dete blagovremeno i detaljno informišete o svim potencijalnim posledicama rizičnog ponašanja, kao i da mu stavite do znanja da uvek može da se obrati za pomoć Vama ili nekoj drugoj odrasloj osobi ukoliko se nađe u neprilici. U redu je i da postavite granice dozvoljenog ponašanja, uz jasno obrazloženje zašto to radite.
9. Budite strpljivi – Napori koje ulažete u poboljšanje komunikacije sa svojim detetom ne moraju odmah uroditi plodom. Pa ipak, to nije znak da sa njima treba da prestanete. Sve što uradite Vaše dete će primetiti, čak i onda kada to ne pokaže otvoreno. Važno je da zna da se trudite, i da može da računa na Vas, uprkos svemu.
10. Ne ustručavajte se da potražite pomoć –Roditeljstvo nije nimalo lak zadatak, naročito u periodu adolescencije. Sasvim je u redu da ne osećate da sve možete da iznesete sami. Odgovarajuća stručna osoba može Vam pomoći da utvrdite šta u komunikaciji sa svojim detetom možete dodatno da unapredite, kao i da se lakše nosite sa teškim emocijama koje se mogu javiti u tom procesu.